Ћуприја

Ћуприја је се налази на Паневропском коридору 10, 146 километара удаљена од Београда, а 90 од Ниша. Град лежи на две реке, Великој Морави и Раваници, а сама општина повезује Шумадију са Хомољским, односно Ресавским крајем.

Положај Ћуприје одређивао јој је стратешко место кроз целу историју, а историја овог града је све само не сиромашна; због тога Ћуприју историчари и описују као "највећи мали град у Србији".

Данас археолози имају необориве доказе да је у околини Ћуприје још у 4. миленијуму било организованих људских заједница (винчанска култура). На месту где се и данас налази град, своје насеобине градили су Римљани (Хореум Марги), па Словени (Равно, Рабно, Раванеле и/или Рабнеле), док је у време Турака насеље добило назив Ћуприја - што на турском значи мост - који носи и дан-данас.

Виа милитарис је, дакле, наставио да црта судбину Ћуприје и после Римљана. Тај пут, наравно, више нема доминантно војну улогу. Данас је то главна путна веза између Европе и Турске - у блиској будућности и траса "новог пута свиле" – која представља темељ привредног развоја градова кроз које пролази. Између осталих, и Ћуприје.

Управо је јачање привреде примарни задатак савременог Ћупричанина. Општинска привреда показује знаке континуираног раста, па је, према званичним подацима, Ћуприја у 2017. години била српски рекордер по спољнотрговинском суфициту.

Како су још двојица немачких филозофа из 19. века приметили, надградња прати економску базу, те су са успесима на привредном плану, уследили и крунски помаци у култури и спорту Ћуприје.

Тако данас имамо утемељене манифестације попут "Матићевих дана", честе везе са најпознатијим српским живим писцем Драгославом Михаиловићем, али и све фреквентније културне и спортске догађаје. У Ћуприји се тренутно гради Атлетски центар Србије, па ће град на Морави, као ризница атлетских шампиона, ускоро да добије спортски храм који су прижељкивали и Александар Петровић, и Вера Николић, и Снежана Пајкић, и Драган Здравковић...

Посебно место у ћупријској култури већ пуних година заузима једна институција уникатна много даље од граница Србије: Школа за музичке таленте. Ова школа, кроз интензиван десетогодишњи програм, образује музички надарену децу, а по сличном концепту раде само још две педагошке установе на свету: Централна музичка школа у Москви и Школа "Јехуди Мењухин" у Лондону.

Данас, у духу свог имена, Ћуприја искључиво гради мостове. Мостове пријатељства са некима, мостове сарадње са сваким. Мостове преко којих се прелази у доброј вери. Такав један мост свакако је и Раванелиус, не без разлога назван фестивалом музичке изузетности.